Prvo se uzima anamneza para, dobijaju se podaci o prethodnim tretmanima, pregledaju se prethodni pregledi, a zatim se vaginalnim ultrazvukom vidi stanje materice i jajnika.

Ponekad je samo ovo dovoljno i lečenje se može pokrenuti nakon nekoliko jednostavnih nalaza krvi. 

U nekim slučajevima može biti potrebna histerosalpingografija (HSG), histeroskopija, histerosonografija, laparoskopija, analiza hromozoma i hormonski testovi kao što su FSH, LH, E2, AMH, koji pokazuju bogatstvo jajnika.

HSG (histerosalpingografija) pokazuje strukturu jajovoda i materice. Akumulacije upalne tekućine u ciljevima nazivaju se hidrosalpenks. Smanjuje stopu uspešnosti IVF-a za 50%.

Histeroskopija se koristi za dijagnosticiranje i lečenje intrauternih adhezija, polipa i fibroida.

Analiza hromozoma, nazvana kariotip, daje broj hromozoma i utvrđivanje. Izvodi se kod pacijenata sa istorijom pobačaja, porodičnom istorijom genetskih problema, teškim oštećenjem broja spermatozoida i ponovljenim neuspešnim pokušajima IVF.

Kao rezultat toga, aplikacija IVF-a ponekad se može početi odmah, a ponekad su potrebne pripreme za mesecima. Prikladno je za parove koji dolaze izvan zemlje i izvan grada da nas unaprede kontaktiraju i podelimo izveštaje o ispitivanju i lečenju i odlučivati ​​o tome koji će se period para doći.

Postoje 4 važne faze u procesu vantelesne oplodnje:

1) Stimulacija jajnika lekovima:

Normalno, jedno jaje sazreva svakog meseca. U IVF aplikacijama, cilj je dobiti više jajnih ćelija kako bi se povećala mogućnost trudnoće. U tu svrhu, lekovi koji se zovu gondadotropin počinju od početka menstruacije.

Rast jajašca prati se ultrazvukom u pravilnim intervalima. Kada jajne ćelije budu velike 18-20 mm, što u proseku traje 10 dana, vrši se injekcija HCG-a, koja pokreće konačno sazrevanje. Nakon 34-36 sati, jaja se sakupljaju.

2) Skupljanje jaja:

Radije obavljamo uzimanje jaja u opštoj anesteziji. Po potrebi se može koristiti i sedacija ili lokalna anestezija.

Sadržaj mehurića ispunjenih tekućinom koji se nazivaju folikuli se aspirira posebnom iglom pod nadzorom ultrazvuka. Jaja, koja se nazivaju oociste, odabiru se iz ove tečnosti pod mikroskopom.

Sakupljanje jaja traje u proseku 15 minuta. Nema potrebe da ostanete u bolnici. 

3) Mikro injekcija ili inseminacija:

Jajne ćelije su oplođene spermom. Kod klasičnog IVF-a spermatozoidi i jajašca se čuvaju u posudi, dok se kod mikro injekcije sperma ostavlja u svakom jajetu uz pomoć posebne igle pod mikroskopom. Kontrola oplodnje se vrši nakon 12-20 sati. Oplođena jaja se ostavljaju da rastu deljenjem u posebnim podlogama za uzgoj u uređajima koji se nazivaju inkubatori.

4) Transfer embriona:

Dan prenosa i broj embrija koji treba dati, odlučuje se kvaliteta embriona, broj, starost pacijenta i prethodna suđenja. Uglavnom je preferirano između dana 3 i 5 dana.

Transfer je kratka, ali vrlo važna operacija. Embrioni se ostavljaju u matericu prolaskom kroz cerviks mekim kateterom pod nadzorom ultrazvuka.

U naučnim istraživanjima je pokazano da nema razlike u rezultatima trudnoće kod onih koje ustaju odmah nakon transfera i vraćaju se svakodnevnom životu i onih koje se odmaraju 30 minuta.

Test na trudnoću se radi 10 dana nakon transfera i dobija se rezultat.

3 faktora određuju trudnoću:

1) Kvalitet embriona

2) Receptivnost endometrijuma

3) Transfer embriona

Kvalitet embrija zavisi od starosti žene i bogatstva jajnika. Kako se starost žene povećava, hromozomske abnormalnosti u jajnim ćelijama se povećavaju i kao rezultat toga smanjuje se stopa trudnoće.

Transfer embriona treba izvršiti atraumatski mekim kateterom. Radi se tako što se bešika napuni i vidi ultrazvukom.

Jedan od važnih parametara koji utiču na stopu trudnoće je broj prenesenih embrija. Kako se broj embrija povećava, stopa trudnoća se povećava, ali se povećava i verovatnoća višeplodne trudnoće.

PGT – (Preimplantacijski genetski testovi)

To znači genetsko testiranje embriona dobijenih u procesu vantelesne oplodnje i transfer zdravih. Za to je potrebno uzeti jednu ili dve ćelije iz embrija. Uzete ćelije se ispituju u genetičkoj laboratoriji.

Postoje 3 vrste ove aplikacije, ranije nazvane PGD (Preimplantaciona genetska dijagnoza):

• PGT-M ( Za monogene ili jednogenske bolesti):

Radi se kada u porodici postoje genetski prenosive bolesti kao što su spinalna mišićna atrofija, hemofilija, cistična fibroza. Cilj je da se rode zdrave bebe koje ne nose ovu bolest. Ponekad se primenjuje kako bi se rodila zdrava i HLA-usklađena beba bolesnom bratu ili sestri s ciljem transplantacije koštane srži ili krvi pupčanika. 

• PGT-SR (Strukturna preuređivanja):

Radi se kada postoji strukturna abnormalnost u hromozomima jednog ili oba partnera. Najčešći tip su translokacije. Takve anomalije uzrokuju uzastopne pobačaje ili neuspešne pokušaje vantelesne oplodnje. Problem se rešava odabirom zdravih embriona. 

• PGT-A (Aneuploidni skrining):

Ovde nema genetske abnormalnosti, ni u porodici ni kod jednog od supružnika. Obično se radi zbog starije životne dobi. Odabirom zdravog embrija nastoji se povećati verovatnoća trudnoće i smanjiti mogućnost pobačaja. U prošlosti je ograničen broj hromozoma kao što je 5-7-9 gledan trećeg dana embriona, sada se to radi gledanjem svih hromozoma 5. dana.